RAZLIKE IZMEĐU ADAC I PLUS TESTA

Prednosti ADAC testa

+ Najsveobuhvatniji evropski test koji meri bezbednost (50%), rukovanje (40%) i ergonomiju (10%).

+ Testira više modela sedišta od bilo kog drugog testa.

+ Testira na frontalne (64 km/h) i bočne (50 km/h) sudare pri većim brzinama od R129 (I-size) testa.

+ Dobro imitira pravi sudar jer se za testiranja koriste pravi automobili i moderne Q testne lutke.

Mane ADAC testa

–        Skoro sva testirana sedišta se prodaju u Nemačkoj i izabrana su od strane Stiftung Warentest (nemačka organizacija potrošača), što znači da mnoga kompetentna sedišta koja se prodaju u drugim zemljama nisu testirana.

–        Testiranje rukovanja i ergonomije dovodi do smanjenja ocene sedištima koja se montiraju pojasom automobila zbog rizika od pogrešne montaže i otežane instalacije. To znači da su, prema njihovom testu, sedišta u smeru vožnje bolje rangirana od sedišta koja se montiraju suprotno od smera vožnje, iako su sedišta u suprotnom smeru pet puta bezbednija. U ovom delu testa oni takođe rangiraju glomaznost sedišta, tako da i to smatraju nedostatkom sedišta okrenutih unazad.

–        U ADAC testu su prevelike dozvoljene granice sila koje u sudaru deluju na vrat u poređenju sa skandinavskim standardima i najnovijim saznanjima iz savremenih istraživanja.

PLUS TEST

Švedski plus test su, kao zamenu za raniji strogi T-test, uveli VTI i NTF 2009. godine. Ovaj test predstavlja „pečat kvaliteta“ za sedišta. Plus Test ima tako stroge zahteve da dečija autosedišta okrenuta prema napred ne bi mogla da ispune njegove standarde. Ideja koja stoji iza testa je da dete koje sedi u dečijem Plus testiranom auto-sedištu ne pretrpi ozbiljne, po život opasne povrede u sudaru. Plus test je najteži test koji danas postoji i jedini test koji garantuje da vaše dete neće biti izloženo preteranim silama na vrat koje bi mu ugrozile život tokom sudara. Pokazalo se da vrat deteta ne može da izdrži opterećenje veće od 130 kg, a u Plus testu ova sila se meri korišćenjem maksimalno dozvoljene granice od 122 kg. Ovaj test se sprovodi pri brzini od 56.5 km/h sa mnogo kraćim putem kočenja, pa su sile pri udaru intenzivnije. Ne samo da veća brzina i kraći put kočenja otežavaju prolazak testa, već i sile koje deluju na vrat lutke pažljivo mere senzori, što znači da auto-sedišta okrenuta u smeru vožnje neće proći ovaj test, jer su sile koje deluju na vrat prevelike. U auto-sedištima okrenutim prema napred, opterećenje vrata u frontalnom sudaru može biti toliko jako da prouzrokuje internu dekapitaciju (presecanje ligamenata koji povezuju kičmu sa lobanjom). Plus test je jedini test koji uzima u obzir sile koje deluju na vrat deteta u trenutku udara i sedište ga može proći ili pasti, nema zbunjujućih ocena kao u ADAC testu.