Na ovim snimcima se vidi koliko je bezbednija vožnja suprotno od smera kretanja vozila. Na snimku je lutka koja prikazuje trogodišnje dete.

Prilikom sudara svi objekti u vozilu nastavljaju da se kreću prema tački udara dok god ih nešto ne zaustavi. Frontalni sudari su najopasniji jer se automobili kreću jedan ka drugom, u suprotnim smerovima, pa se cela industrija auto-sedišta svodi na zaštitu deteta tokom takvog sudara. Ako se dete vozi u smeru vožnje, pojasevi će čvrsto zadržati telo, ali će glava nastaviti da se kreće napred svom silinom. To će dovesti do prevelikog opterećenja na vrat deteta i potencijalne povrede glave, vrata i kičme. Opterećenje vrata može biti toliko veliko da su velike šanse da dođe do interne dekapitacije (presecanje ligamenata koji povezuju kičmu sa lobanjom). Tu povreda uglavnom dovodi do smrti, a i ako se preživi ostaju posledice za ceo život.

Kada se dete vozi u suprotnom smeru od smera kretanja vozila, sile sudara će se rasporediti preko cele školjke sedišta, a vrat neće pretrpeti veliko opterećenje. Deca iz sudara izlaze bez ikakvih, ili sa minimalnim povredama, jer ih je sedište zaštitilo.

Ono što roditelje brine kod sedišta u suprotnom smeru je položaj nogu. Noge nisu merilo prerastanja sedišta, dodirivanje naslona sedišta automobila samo znači da dete raste, ali ne i da je vreme za okretanje u smer vožnje. Klinci uvek sede savijenih nogu – pogledajte kako drže noge kad se igraju i u kojim sve (za nas nemogućim) položajima ih drže. Kada se voze unapred, noge vise preko ivice sedišta savijene u kolenima, pa se deca često žale na bol u nogama i opet ih savijaju, postavljaju u turski sed i slično. Unazad noge imaju potporu i klincima nije neudobno. Pored toga, ako dođe do sudara, suprotan smer je bolji i za njih, jer bi u sedištu u smeru vožnje moglo da dođe do udarca u prednje sedište i potencijalnog preloma, dok unazad ta opasnost ne postoji.